Ulje je namirnica koju koristimo svakodnevno u pripremi obroka a na tržištu postoji veliki broj vrsta od različitih proizvođača. U nastavku teksta vam donsoimo savjet poznate doktorice.
Dr. Snežana Bašić, kardiolog s dugogodišnjim iskustvom, nedavno je u emisiji „Jutro“ na Prvoj televiziji podijelila svoja saznanja o uticaju holesterola na zdravlje, posebno na način na koji ga metaboliziramo, i kako naš način života utiče na njega. Iako je holesterol često na meti dijeta i zdravstvenih saveta, dr. Bašić ističe da holesterol, iako ponekad povezan s lošim zdravljem, zapravo ima veoma važnu ulogu u organizmu, jer je temelj za proizvodnju hormona i neurotransmitera, koji su ključni za pravilno funkcionisanje mozga i mišića.
Jedan od ključnih saveta koje dr. Bašić daje jeste da nije uvek potrebno radikalno smanjivati holesterol u krvi. Zdravlje, prema njenim rečima, ne zavisi samo od nivoa holesterola, nego od mnogih drugih faktora, kao što su genetika, ishrana i stres.
Kako kaže dr. Bašić, genetske metaboličke greške koje se javljaju kod metaboliziranja holesterola u ljudima sa područja Balkana često nisu dovoljno prepoznate. Mnogi zdravstveni saveti koji dolaze iz zapadnih zemalja ne uzimaju u obzir specifičnosti genetskog sastava koji utiču na metabolizam masti u našim organizmima. Jedan od problema na koji je upozorila jeste i neadekvatno pristupanje dijetama koje se zasnivaju na biljnom ulju, što, kako kaže, može pogoršati stanje i dovesti do povećanja štetnih masnoća.
- Dr. Bašić napominje da u većini slučajeva holesterol nije “samo loš” i da smanjenje njegovih nivoa nije uvek korisno. Naš organizam ne samo da ga koristi za izgradnju važnih hormona, već je on ključan za mnoge biološke procese. Takođe, važno je napomenuti da je stres glavni okidač za povišen holesterol, a ne samo nepravilna ishrana. Sa današnjim ubrzanim načinom života i stalnim stresom, mnogi ljudi koji su pretrpjeli velike životne stresove imaju probleme s holesterolom.
Kada je riječ o ishrani, dr. Bašić ističe da je bitno razumeti razliku između masti životinjskog porekla i biljnih masti, jer se često pogrešno smatra da su sve masti sa biljnih izvora korisne. Nažalost, mnoge vrste biljnih ulja, posebno biljne masti koje se koriste u industrijskim prehrambenim proizvodima, zapravo mogu izazvati više štete nego koristi. Prema njenim riječima, masti životinjskog porekla, poput svinjske masti, mnogo su lakše probavljive i lakše se metaboliziraju u našem organizmu nego masti iz morskih plodova ili biljnih izvora.
„Najštetnije masti su biljne masti,“ objašnjava dr. Bašić. „Naš organizam ne može efikasno da probavi neke vrste biljnih masti, posebno one koje su termički obrađene. Masti životinjskog porekla, poput svinjske masti, imaju veću efikasnost u procesu varenja, dok masti iz ribe i biljaka mogu izazvati probleme“, dodaje. Na temelju ove tvrdnje, preporučuje da se koristi svinjska mast za pripremu hrane, jer se ona bolje vari i smatra se manje štetnom kada se pravilno zagreje. Dr. Bašić naglašava da je maslinovo ulje ili nerafinirana ulja najbolji izbor za hladnu upotrebu, ali kada je hrana podložna visokoj temperaturi, bolje je koristiti životinjske masti.
Takođe, dr. Bašić se dotakla važnosti uravnotežene ishrane i pravog pristupa u pogledu masti i ugljenih hidrata. Holesterol se ne stvara samo putem masti u hrani, već ga naša jetra sintetiše u velikim količinama. Šećeri i ugljeni hidrati takođe igraju veliku ulogu u stvaranju masnoća u organizmu, jer se u jetri masti mogu pretvarati u šećer kroz proces glikoneogeneze. To znači da je pravilna ravnoteža u unosu ugljenih hidrata i masti ključna za održavanje zdravlja i optimalnih nivoa holesterola.
Iako je ishrana ključna, dr. Bašić ističe da je životni stil, fizička aktivnost i smanjenje stresa najvažniji faktor u kontroli holesterola. Preporučuje da se, pored pravilne ishrane, svakodnevno bavi fizičkom aktivnošću, jer to direktno utiče na nivo holesterola i smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Kada je riječ o suplementima, dr. Bašić navodi da su neki dodaci, poput omega-3 masnih kiselina, korisni, ali dodaje da to nisu lijekovi za holesterol. Važno je da ljudi shvate da nije dovoljno osloniti se na dijetu ili suplementaciju – najbolji pristup je uravnotežen način života, u kojem fizička aktivnost, smanjenje stresa i zdravlje srca idu ruku pod ruku.
Ona također sugerira da bi svakodnevno jedenje vlakana iz hrane, kao što su ovsenih pahuljica, povrća i voća, pomoglo u smanjenju nivoa lošeg holesterola. Uzimanje voća i povrća bogatog vlaknima pomaže u procesu detoksikacije organizma, omogućujući brže i efikasnije eliminisanje suvišnih masnoća.
Iako su mnogi zdravstveni saveti često vezani za smanjenje masti i holesterola, dr. Bašić poziva ljude da budu oprezni u odabiru dijeta i suplemenata, kako bi izbegli neželjene posljedice i osigurali dugoročno zdravlje. Upotrebom ovih saveta, kao i smanjenjem stresa, fizičkom aktivnošću i brigom o opštem zdravlju, možemo održati ravnotežu u telu i postići optimalnu dobrobit.
