Ljubavni odnosi su postali daleko komplikovaniji i nejasniji novijim generacijama supružnika i čujemo svakakve kontradiktorne savjete od dragih nam osoba i na internetu.
Mnoge žene, naročito u savremenim vezama, često preuzimaju odgovornost za gotovo sve aspekte odnosa. Trude se, brinu, prilagođavaju i nastoje održati mir i harmoniju. Iako mnoge smatraju da je ovakav pristup znak njihove zrelosti i sposobnosti da budu dobre partnerke, često nije svestan dugoročnih posljedica takvog ponašanja. Ovaj način života, u kojem stalno brine, pomaže i nosi teret, može postati zamka koja, iako u početku neprimetna, vremenom vodi ka gubitku ravnoteže u vezi.
- U početku, partneri često pokazuju zahvalnost za sve što žena radi. Počinje kao mala žrtva, sitni činovi ljubavi i pažnje, ali vremenom žena počinje preuzimati sve zadatke i odgovornosti.
Ovaj početni osmijeh i zahvalnost brzo prelaze u naviku i postaju nešto što partner počinje da očekuje. Žena daje više nego što prima, i to postaje njen način života. No, kako odnos postaje jednostrano orijentisan na ženin trud, gubi se ravnoteža, a žena postepeno počinje da se iscrpljuje, dok muškarac, iako u početku zahvalan, postepeno gubi svoju sposobnost da daje jednako.
Kada žena u vezi stalno daje, ona stavlja svog partnera u poziciju koja postepeno stvara dinamiku “uzimanja” s njegove strane. On se navikava na to da ona rješava sve, da je ona ta koja je odgovorna za harmoničan odnos i za budućnost veze. Iako to može izgledati kao iskren pokušaj brige i ljubavi, zapravo dolazi do stvaranja navike “uzimanja” od partnera, a sve manje daje zauzvrat. Ovdje se krije dubok problem jer jedan od partnera polako gubi svoju ulogu u odnosu, dok drugi postaje iscrpljen, jer se osjeća kao da nije priznat ni u vlastitoj ulozi.
Kada žena počne da preuzima sve, obično je to praćeno njenim strahom od konfrontacije. Mnoge žene ne žele da se suoče sa problemima i često veruju da je lakše da izbegnu konflikt. Biti tiho i prilagoditi se čini im se kao najbolji način da održe sklad u vezi. Međutim, dugoročno gledano, ovakav pristup ima negativan uticaj na emocionalnu dobrobit žene. Potiskivanje nezadovoljstva ne nestaje. Ako žena redovno ne komunicira o tome što je muči, ona se oseća iscrpljeno i povređeno, ali često izbegava da to iskaže jer ne želi da izazove sukob.
Problem nastaje kada žena počne da se povlači u tišinu, dok nezadovoljstvo raste. Na kraju, kada neko od partnera iznese svoje želje i frustracije, to često dolazi u obliku eksplozije emocija, što može iznenaditi partnera koji nije primetio kako su se stvari promenile. Veza u kojoj postoji mnogo tišina i potiskivanja problema, u kojoj se ne usmerava pažnja na razgovor i razumevanje, često postaje emocionalno hladna, jer se osećaj zanemarivanja akumulira kroz vreme.
- Jedan od najštetnijih obrazaca u vezi je ideja da ljubav mora da se zasluži. Žena, koja je naučila da ljubav znači truditi se i davati bez prestanka, može početi verovati da je potrebno da učini još više, kako bi zaslužila ljubav svog partnera. Ovo je duboko ukorenjeni obrazac koji se bazira na prošlim iskustvima i verovanjima da ljubav mora biti osvojena.
Međutim, ovakav pristup je često kontraproduktivan jer stvara neravnotežu i nezadovoljstvo. U zdravim vezama, ljubav nije nešto što treba da se zasluži, ona je ravnoteža, međusobno poštovanje i razumevanje. U odnosima u kojima se žrtvovanje smatra ključem ljubavi, ona postepeno gubi svoju pravu vrednost, jer žene koje previše daju često se osećaju iscrpljeno i nezadovoljno.
Granice su ključne za održavanje zdrave dinamike u vezi. Ako žena ne postavi jasne granice i ne insistira na tome da njene potrebe i želje budu uvažene, odnos postepeno postaje neravnotežan. Ovaj proces može biti veoma suptilan, ali posledice su ozbiljne. U zdravoj vezi, granice se ne postavljaju kroz ultimatume, već kroz dosledne postupke i komunikaciju.
Žena koja jasno izražava svoje želje i potrebe i koja ih svesno stavlja na prvo mesto, pomaže u stvaranju uravnoteženog odnosa. S druge strane, kada žena stalno postavlja partnerove potrebe ispred svojih, on postepeno postaje naviknut na to i smanjuje svoju emocionalnu investiciju. Granice su nužne da bi oba partnera u vezi osećala da je njihov trud priznat i da imaju ulogu u odnosu.
Za zdravo funkcionisanje veze ključno je da oba partnera uče kako da se ponašaju kao ravnopravni učesnici, kako da zadrže svoj individualni život, dok istovremeno ulažu u odnos. To podrazumeva da nijedna strana ne bude potpuno odgovorna za emocionalnu stabilnost veze. Za ženu, to znači da prestane da preuzima sve odgovornosti, da se oslobodi tereta održavanja veze po svaku cenu i da dozvoli sebi da bude ravnopravan partner. Partneri koji imaju svoje individualne živote, interesovanja i hobije, mnogo su srećniji i ispunjeniji, a time i njihova veza postaje zdravija.
- Kada žena prestane da se potpuno žrtvuje i nosi teret odnosa na svojim leđima, konačno vraća svoju unutrašnju vrednost. Osećaj poštovanja i ravnoteže vraća se u vezu, a zdrav odnos postaje prostor za oboje. Sa zdravim granicama, poštovanjem i međusobnim razumevanjem, veza postaje snažna i dugotrajna.
